Danas sam razgovarala sa mojim psihologom. Rekla mi je da je ovo moje trenutno stanje konstantne napetosti normalno jer sam dosta toga prozivela poslednjih godina. Bitno mi je da znam da je sve ovo normalno, da po celi dan osecam napetost i anksioznost, sto pre nije bilo tako konstantno. Rekla mi je i da mi treba mir u kuci u smislu da ce mi biti lakse ako je atmosfera mirnija... ali moj muz ce sigurno reagovati drugacije tako da bih slatko volela da pobegnem malo u Srbiju i da odmorim dusu. Pijem Cipralex i jos po neki lek za umirenje i nadam se da ce mi ta terapija odgovarati i da ce mi uskoro biti bolje.
Toliko zelim da budem srecna da ne mogu da opisem. Iako je februar, vreme je predivno i volela bih da mogu da setam, da uzivam sa bebom napolju i muzem naravno... ali i da odem malo kuci.... mojoj slatkoj kucici :(
Evo upravo mi je muz dosao s posla i poceo odmah "tebi nikad nije dobro! Samo ti nesto faliiiii!" Molim ga da ucuti, molim, ali on nastavlja... Unosi mi jos vecu nervozu i ovo je PAKAO!
Mnogo mi je tesko... Mnogo sam tuzna... Resila sam da od sada ovde pisem, podelim svoje probleme sa osobama koje ce eventualno prokomentarisati moje tekstove.. Najvise bih volela da sve sto zelim da kazem mogu zapisati na papir, da imam dnevnik ali sigurno bi u jednom trenutku dosao u ruke osoba koje ne zelim da vide sve ovo...
Moj problem je panicni strah. Ovaj problem imam veoma dugo, godinama... otprilike jednu deceniju. Pokusavala sam da ga prevazidjem raznim terapijama.. ali zna se koliko se paznje kod nas posvecuje pacijentima... Iz jednog sam od vecih gradova u Srbiji ali do skoro nisam mogla pronaci NI JEDNU osobu sa kojom sam mogla razgovarati... Nekog dobrog psihologa, psihoterapeuta.. svejedno... Iz godine u godinu sve sam manje izlazila i druzila se zbog tih strahova a drugarice me nisu razumele.. Nazalost neke od njih sada imaju isti problem. Dosla sam u situaciju da ne pamtim kada sam bila na nekom koncertu, nekoj zurci, uvece na picu... Uglavnom mi je najteze kada padne mrak.. tada se nacisto pogubim od straha a to se sve desavalo u periodu kada sam sama morala da se izborim sa tim, kada nisam imala terapiju...
Onda mi se desilo nesto na cemu sama sebi treba da zavidim.. Zivotna zelja mi je bila da odem iz Srbije, negde, sto kazu, u beli svet... Imala sam omiljenu zemlju kod koje mi se svidjalo apsolutno sve, i drzavno uredjenje i priroda i cistoca, apsolutno sve... Tako je i bilo.. Zabavljala sam se sa deckom koji je ovde ziveo. Radila sam na crno kako bih sebi mogla platiti studiranje u Srbiji... Bili smo zajedno, vencali smo se i dobili predivnog sina. Muz mi je s jedne strane fantastican, porodican je, brine o nama na sve moguce nacine, a sincic mi je hvala Bogu zdrav, napredan i uvek nasmejan. Medjutim... problem je u tome sto su njegovi roditelji odrasli na selu i odavno, pre nekih dvadeset godina dosli ovde... To su u neku ruku prosti ljudi, proste duse, zatucanih razmisljanja..ali je jedina prednost sto ih je zapad malo kultivisao... Ponekad vidim i kod mog muza neke manire koje je "nasledio" od roditelja... Ne veruje u lekove, ne veruje u terapije, misli da je u Srbiji najbitnije popiti kafu ujutru i kako ljudi tu kod nas imaju miran zivot, nemaju stresove na poslu, vec samo piju kafe i dzabalebare... Tako isto ne veruje ni meni da je moj problem psiholoske prirode vec da sam razmazena i da bi me dva samara najbolje smirila... Njegovi se mesaju u nas zivot u smislu donosenja odluka ali onako izokola.. Trebalo je da pravimo rodjendan detetu u Srbiji ali ne mozemo jer muz radi i uci pa je nemoguce doci i sve organizovati.. a oni su se umesali vodeci se mislju da ako se rodjendan ne pravi, da ce ljudi tu svasta pricati i da treba da se pravi krstenje sto pre. Oni ocekuju da to bude proslava sa minimum 100 ljudi.. sto meni lici na svadbu a ne na rodjendan ili krstenje jednogodisnjeg deteta... Onda kada su videli da mi ipak necemo da pravimo proslavu u Srbiji, pocinju da organizuju oni ovde.. Svaka njima cast ali previse sebi daju za pravo da se mesaju.. JA zelim da nadjem mesto gde cemo praviti, JA zelim da izaberem tortu i sve ostalo.. Nije problem toliki oko izbora ali svoj izbor nabacuju svom sinu i onda krecu svadje izmedju nas. Ja ih stvarno postujem ali zna se kakav je mentalitet tih priprostih ljudi kada postanu gastarbajteri....
E sada ovako... Ja zelim da dodjem na prolece u Srbiju kod mojih, da vidim familiju, drustvo i znam da bi mi to sigurno znacilo s obzirom da sam potpuno rasejana ovde jer jos uvek nisam pronasla posao, nemam neko drustvo sa kojim mogu da se vidjam... Otkako sam se porodila i imala visak kilograma, proslo je dosta vremena i konacno sam se sredila pa mi je muz malo i ljubomoran. Ne znam da li je to problem zasto ne zeli da dodjem malo sama sa detetom tu ili je u pitanju stvarno to da nismo bas pri parama jer samo on radi... Uglavnom tokom jedne svadje sam mu rekla da ako ne odem malo za Srbiju, necu nikakve proslave ovde.. jer sam se i vencala ovde a moji nisu mogli da prisustvuju vencanju i sta sada da slavim rodjendan detetu sa ljudima koji me u zivotu ne interesuju a moji da budu u Srbiji... Znaci rekla sam: nema Srbije-nema rodjendana... E na to je onda moj muz poludeo i poceo da me vredja da sam ja psihic i da ako hoce moze dete da mi oduzme jer ja pijem lekove za depresiju, bla bla... hvala Bogu nasla sam ovde naseg lekara, iz Bosne je, Srbin, i kao lekar je jedan od najboljih. Dao mi je terapiju koja ce mi pomoci da se vratim u normalu. Redovno imam i sa psihologom razgovor ali sve je to u zamenu za prijatelja sa kojim bih pricala samo sto je ta osoba strucna... Odem, ispricam se, isplacem se i sve je na neki nacin ok. Ali panicni strah se ne leci samo razgovorom vec i terapijom...
Zelela sam da pocnem ovde da pisem, kako bih mogla da se isplacem malo i olaksam sebi jer sam nekako napeta i trpim sve... a nemam izduvni ventil i pritom sam se nekako izdresila da ne placem.. ali sada to stvarno zelm.. zelim sve to da izbacim iz sebe.. i dok pisem, pokusavam da se rasplacem ali ne ide :(
| « | Decembar 2025 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
- Februar 2014 [4]
