i tako dan za danom....
2014/02/22,18:57
Osecam da ovaj moj strah nekako mogu da kontrolisem ali kao da nisam dovoljno jaka... Da li zato sto sam necim nezadovoljna ili je nesto drugo u pitanju zaista ne znam. U nekim momentima osecam kako knedla stoji u grlu, kao da na dusi imam neki ogroman teret a ponekad mi se cini da od ovog svog straha ne mogu da pobegnem. Lakse mi je kada pisem jer imam osecaj kao da pricam sa nekim bliskim. Daleko sam od mojih a i svi su zauzeti da bi sada mene slusali... Muz je sa bebcem otisao kod njegovih tako da sam sama. Sedim na trosedu i samo sto ne zaplacem i mislim da bi mi cak i pomoglo kada bih se isplakala ali nikako da krene... Nikako da me ovaj osecaj panike i depresije pusti barem malo da predahnem... Toliko bih stvari po kuci uradila ali sam samu sebe prikovala za krevet. Treba i neki ispit da spremam ali nemam koncentraciju. Opusticu se jos par minuta, otici cu da ispusim jednu cigaretu pa cu pokusati da ucim.. Nekako mi je to uvek pomagalo da se umirim...
| « | Februar 2014 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | ||
- Februar 2014 [4]
